Дана 31.1.2023. у Административном центру Владе Републике Српске одржан је састанак са темом израде Плана мреже здравствених установа, а у складу са прошле године усвојеним Законом о здравственој заштити. Министарство здравља и социјалне заштите позвало је као учеснике представнике здравствених комора, Савјета за здравље, Фонда здравственог осигурања и других асоцијација из области здравства и локалне самоуправе.

По ријечима министра Шеранића циљ Министарства здравља је да уради инвентар постојећег стања у здравственом сектору и преношење одређеног броја надлежности на ниво локалне самоуправе. Од свих области здравства јасна ситуација је једино у апотекарском сектору: у Републици Српској има 520 апотека отвореног типа и око 50 апотекарских станица у руралним подручјима.

У дискусији предсједник Фармацеутске коморе прим. маг. фарм. Јадранка Бјелаковић истакла је да комора има 1200 активних чланова, од којих (без пензионера који су и даље чланови, медицинских биохемичара, колега из болничког сектора и осталих чланова који имају лиценцу а раде на мјестима на којима им она није неопходна) око 850 ради у апотекама отвореног типа; што у просјеку не даје ни два цијела фармацеута по једној апотеци. Мрежа апотека је неопходна како би се спријечило  пропадање апотека, будући да је у тренутним условима пословање отежано и за установе (посебно јавне апотеке које се морају придржавати закона о платама у здравству) али и за запослене јер су плате фармацеута углавном ниске.

Иако тема овог састанка није била прављење Плана мреже ЗУ која би се тицала нових установа, маг. Бјелаковић истакла је и да је ФКРС још од доношења Закона о апотекарској дјелатности тражила мрежу апотека која би укључивала све установе (и јавне и приватне апотеке) за које би важили јасни критеријуми за отварање. Од струке је комора добила различите предлоге на који начин поставити демографске и географске критеријуме за отварање нових апотека, те је истакла да се у ФБИХ размак између апотека мора бити најмање 400м, као и да се једна апотека може отворити на 4000 становника, 2 на 8000, а свака наредна на нових 5000 становника.

И остали учесници истицали су проблеме са којима се сусрећу у својим областима, било да су то болнице, домови здравља, приватне специјалистичке ординације или неко други – ни у једном сектору здравства ситуација није сјајна; а апотекарски сектор је најуређенији па је код нас стање најјасније.

Министар је закључио расправу тиме да је министаство свјесно да попис тренутног стања није идеално рјешење како мрежа треба да изгледа, али да ће се од њега поћи те да ће у наредним годинама бити подложно промјенама у складу са тренутним околностима. Током ове године требало би завршити „попис“ и сагледати стварно стање на терену; те ће овакви или слични састанци по потреби бити поново организовани.