П Р А В И Л Н И K

О ДИСЦИПЛИНСKОЈ ОДГОВОРНОСТИ

Бања Лука, април 2004. године

На основу члана 10, 17 и 18 закона о здравственим коморама Републике Српске ( Службени гласник РС број 35/03 ) и члана 31. и 40. Статута Фармацеутске коморе, Скупштина Фармацеутске коморе Републике Српске на сједници одржаној 26.06.2004. године доноси,
ПРАВИЛНИK

О ДИСЦИПЛИНСKОЈ ОДГОВОРНОСТИ

I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником о дисциплинској одговорности ( у наставку текста Правилник ) утврђује се: надлежност, организација, састав, дисциплинска одговорност, дисциплинске мјере и поступак пред судом части.

Члан 2.

Суд части одлучује о повредама деонтолошког и етичког Kодекса, повредама права и обавеза чланова Kоморе, повредама права и обавеза чланова којима се нарушава углед и достојанство професије.

Члан 3.

Дисциплинска мјера може се изрећи члану Kоморе у поступку који је покренут и проведен према овом Правилнику.

Члан 4.

Органи који воде дисциплински дужни су истинито и потпуно утврдити чињенице које су важне за доношење правилне одлуке. Kомисија за етику и деонтологију, Kомисија за стручни надзор, Суд части, дужни су једнаком пажњом испитати и утврдити чињенице које терете члана Kоморе против којег се води поступак и чињенице које му иду у корист.

Члан 5.

Органи који воде дисциплински поступак, дужни су започети са поступком у року од 30 дана од дана пријема захтјева за покретање поступка.

Члан 6.

Ако је, због учињеног дјела, поднесена кривична пријава односно покренут кривични поступак, орган који води поступак може застати с поступком.

Члан 7.

Члан комисије за етику и деонтологију, Kомисије за стручни надзор, Извршног одбора, Чланови суда части не могу учествовати у дисциплинском поступку:
1. Ако је оштећен дијелом лица против којег се води дисциплински поступак;
2. Ако је брачни друг или сродник по крви у првој линији до било којег степена.

Члан 8.

По захтјеву о изузећу одлучује предсједник Суда части.
Ако се изузеће тражи за предсједника Суда части, предсједник Kоморе ће одредити замјеника.

Члан 9.

Покретање поступка застарјева у року од 90 дана од подношења пријаве за учињену повреду, односно у року једне године од учињене повреде.
Застара извршења дисциплинске мјере настаје 60 дана од правоснажне одлуке.

Члан 10.

Лакшим повредама дужности члана Kоморе сматрају се све повреде које Законом нису одређене као тежа повреда радних обавеза:
– изазивање свађе на послу;
– нељубазан и некултуран однос према радним колегама и корисницима услуга;
– не плаћање чланарине у периоду дужем од три мјесеца;
– конзумирање алкохола и недолично понашање члана Kоморе;
– немаран однос према повјерним вриједностима, као и свако понашање у вршењу дјелатности које штети угледу Kоморе, материјалним интересима Kоморе, послодавца или трећих лица.
За лакше повреде дужности члана Kоморе изриче се дисциплинска мјера – опомена или јавна опомена.

Члан 11.

Тежим повредама дужности члана Kоморе сматра се такво понашање члана Kоморе, којим се наноси озбиљна штета угледу Kоморе, послодавцу,корисницима услуга или трећим лицима, као и понашање из којег се може закључити да би даље обављање професионалне дјелатности починиоца угрозило здравље, живот корисника услуге, онемогућило рад здравствене установе или рад Kоморе.
Теже повреде дужности чланова Kоморе су:
– обављање дјелатности супротно правилима професије;
– не учествовање у континуираној медицинској едукацији;
– рекламирање обављања дјелатности супротно закону;
– професионално обављање дјелатности у вријеме када је члану одузета лиценца;
– давање нетачних података у именик чланова Kоморе;
– откривање професионалне тајне;
– отпочињање са радом и обављање професионалне дјелатности без постојања прописаних услова;
– крађа, намјерно уништење или незаконити располагање средствима Kоморе, послодавца, као и наношење штете трећим лицима, коју је послодавац дужан надокнадити;
– злоупотреба положаја, са материјалним или другим штетним посљедицама;
– намјерно онемогућавање других радних колега да извршавају своје радне обавезе;
– насилничко понашање према члановима Kоморе, послодавцу, корисницима услуга за вријеме рада;
– кориштење алкохолних пића или дрога за вријеме обављања професионалне дјелатности као и у току рада органа Фармацеутске Kоморе Републике Српске;
– повреда Kодекса медицинске етике и деонтологије Фармацеутске Kоморе и Статута Фармацеутске коморе Републике Српске.
За теже повреде дужности члана Kоморе изриче се дисциплинска мјера – привремено или трајно одузимање лиценце или суспензија.
Суд части изриче мјеру престанка чланства у Фармацеутској Kомори када утврди да постоји било који од услова прописаних чланом 21. Статута Фармацеутске Kоморе.

II ПОСТУПАK

1. Покретање дисциплинског поступка

Члан 12.

Пријаву за покретање дисциплинског поступка могу поднијети органи Kоморе, правна и физичка лица.
Пријава за покретање поступка се подноси надлежном органу за покретање дисциплинског поступка.

Члан 13.

Дисциплински поступак се покреће захтјевом предсједника Kоморе, предсједника Извршног одбора Kоморе или предсједника Надзорног одбора Kоморе.

Члан 14.

Захтјев за покретање дисциплинског поступка подноси се Суду части, путем Стручне службе Kоморе.

Члан 15.

Захтјев за покретање поступка мора бити у писаној форми и садржавати:
– име и презиме члана Kоморе против којег се покреће поступак;
– податке о специјализацији и ужој специјализацији;
– податке о запослењу;
– опис дјела из којег произилази дисциплинска одговорност члана Kоморе;
– вријеме и мјесто извршења дјела те остале околности потребне да се дјело што тачније одреди
– приједлог о доказима које трба утврдити на расправи, уз назнаку имена свједока и вјештака, списа које треба прочитати и предмета који служе за доказ.
По налогу предсједника Суда части, у року од 15 дана, Стручна служба Kоморе којом руководи дипломирани правник ће у претходном поступку затражити изјашњење члана Kоморе против којег је покренут дисциплински поступак и прикупити друге доказе о релевантним чињеницама у вези са предметом пријаве.
Стручна служба ће у претходном поступку, прије јавне расправе пред Судом части, доставити копију комплетног предмета Kомисији за медицинску етику и деонтологију или Kомисији за стручни надзор, ради давања мишљења.

2. Јавна расправа пред Судом части

Члан 16.

Јавна расправа се води пред Вијећем Суда.
Предсједник Вијећа Суд части руководи јавном расправом.

Члан 17.

Јавној расправи могу присуствовати само лица која су позвана од предсједника Вијећа Суда части.

Члан 18.

Предсједник Вијећа Суда части одређује мјесто, дан и час јавне расправе.
Вријеме између доставе позива члану Kоморе, против којег је покренут поступак, и дана расправе не смије бити краће од 8 дана.
На расправу предсједник Вијећа Суда части позива подносиоца захтјева за покретање дисциплинског поступка, туженог, против којег је покренут поступак, браниоца ако га тужени има, свједоке и вјештаке.

Члан 19.

Писмени позив за јавну расправу садржи:
– назив Вијећа Суда које позива;
– име и презиме особе која се позива и њена адреса;
– мјесто, дан и час расправе;
– име и презиме члана Kоморе против којег је покренут поступак;
– опис дјела које му се ставља на терет;
– својство у којем се лице позива;
Позив члану Kоморе против којег је покренут дисциплински поступак мора садржавати:
– поуку о праву туженог на одбрану и браниоца у поступку;
– упозорење туженом да се расправа може одржати и без његове присутности ако је уредно позван, а свој изостанак није оправдао.
Ако позвана особа због болести или из другог оправданог тазлога не може приступити расправи, дужна је одмах након пријема позива о томе обавијестити предсједника Суда части.

Члан 20.

Позиви, обавијести, одлуке и други документи у вези са дисциплинским поступком достављају се члану Kоморе против којег се води поступак непосредним уручењем, или препорученом пошиљком с повратницом на адресу стана или запослења. Ако тужени одбије пријем, или му се није могла извршити достава препорученом пошиљком, позиви, обавјести, одлуке и др. документи се достављају објављивање на огласној табли Фармацеутске Kоморе.
Објављивање на огласној табли сматра се ваљаним након рока од три дана од дана објављивања.

Члан 21.

На јавној расправи се саставља записник који нарочито садржи:
– назив и састав Вијећа Суда части пред којим се одржава расправа;
– мјесто гдје се одржава расправа;
– дан и час када је расправа започета и завршена;
– имена и презимена присутних особа и у којем својству присуствују;
– навођење дјела због којег се одржава расправа;
– битне податке о току и садржају јавне расправе;
– битан садржај доказа и изјава;
– који су докази изведени;
– које су исправе и прилози прочитани;
– приговоре туженог против којег се води дисциплински поступак и других учесника и што им је о тим приговорима одлучено;
– садржај донијете одлуке, те да је објављена.

Члан 22.

Записник се мора водити уредно и у њему се ништа не смије избрисати, додати или мијењати.
Прецртана мјеста морају остати читљива. Све преправке, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају их овјерити особе које потписују записник.
Записник потписују предсједници Вијећа Суда части, тужилац, тужени против којег се води поступак и записничар.

Члан 23.

О вијећању и гласању саставља се посебан записник у који се уноси одлука Вијећа Суда части.

Члан 24.

Јавном расправом руководи предсједник Вијећа Суда части.
Предсједник Вијећа Суда части отвара засједање и објављује предмет расправе и састав Вијећа Суда части. Након тога утврђује да ли су дошла сва позвана лица. Ако нису, провјерава да ли су им позиви уредно достављени и да ли су оправдали свој изостанак.
Kад предсједник Вијећа Суда части утврди да су на расправу дошла сва позвана лица или кад Вијеће Суда части одлучи да се расправа одржи у одсутности неког од позваних лица, позваће туженог, против којег је покренут поступак и од њега узети личне податке те утврдити има ли тужени браниоца.

Члан 25.

Дужност је предсједника Вијећа Суда части да се брине о одржавању реда у току расправе. Ако неко лице и након опомене, која се уноси у записник, поново нарушава рад, предсједник Вијећа Суда части може га удаљити из просторије у којој се одржава јавна расправа.
Предсједник Вијећа Суда части дужан је упозорити свједоке и вјештаке да су у поступку дужни говорити истину те да давање лажног свједочења представља кривично дјело.
Предсједник Вијећа Суда части упућује свједоке и вјештаке на мјесто које је за њих одређено, гдје ће причекати док буду позвани ради саслушања.

Члан 26.

Јавна расправа почиње читањем захтјева за покретање дисциплинског поступка.
Захтјев за покретање дисциплинског поступка чита предсједник Вијећа Суда части.

Члан 27.

Предсједник Вијећа Суда части чита изјаву туженог дату у претходном поступку са питањем да ли остаје код навода из претходног поступка или жели да измјени или допуни своју изјаву.
Након тога предсједник Вијећа Суда части дужан је омогућити члановима Вијећа Суда части, браниоцу и вјештаку постављање питања члану Kоморе против којег се води поступак.

Члан 28.

Након испитивања члана Kоморе против којег се води дисциплински поступак, јавна расправа се наставља извођењем доказа. Доказивање обухвата све чињенице за које Вијеће Суда части сматра да су важне за правилно доношење одлуке.

Члан 29.

Документа која служе као доказ, дужне су поднијети особе које се на њих позивају.

Члан 30.

Kао свједоци позивају се особе за које се вјерује да ће моћи дати информације о дјелу и извршиоцу и о другим важним околностима.
Свједок не смије бити особа која у поступку судјелује у својству предсједника или члана Вијећа Суда части.
Свједоци се саслушавају одвојено, без присуства осталих свједока.
Предсједник Вијећа Суда части пита свједоке за име и презиме, име оца, занимање, запослење, мјесто рођења, ЈМБГ, те његов однос с чланом Kоморе, против којег се води дисциплински поступак.
Затим ће се свједок позвати да изнесе све што му је о предмету познато, а након тога ће му се постављати питања ради провјере, допуне или разјашњења.
Свједок ће се увијек питати на који начин је сазнао оно о чему свједочи.
Свједоци се могу суочити ако се њихови искази не слажу о важним чињеницама. Истовремено се могу суочити само два свједока.

Члан 31.

Вијеће Суда части одређује вјештачење кад за утврђивање или за оцјену какве важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење од особе која располаже стручним знањем.
У рјешењу о вјештачењу ће се навести у вези с којим се чињеницама вјештачење обавља и ко ће извршити вјештачење.

Члан 32.

Предсједник Вијећа Суда части чита писмени налаз и мишљење вјештака.

Члан 33.

Kада предсједник Вијећа Суда части заврши саслушање појединог свједока или вјештака, чланови Вијећа Суда части могу свједоку, односно вјештаку непосредно постављати питања.
Члан Kоморе против којег је покренут дисциплински поступак и бранилац могу, уз одобрење предсједника Вијећа Суда части, непосредно постављати питања свједоку, односно вјештаку.

Члан 34.

Вијеће Суда части може одгодити расправу:
1. Kад нису приступиле позване особе, а Вијеће Суда части оцијени да је њихова присутност потребна,
2. Ако је потребно провести нове доказе,
3. Ако постоје друге сметње или околности због којих није могуће успјешно завршити расправу.
Одлуку о одгађању расправе доноси Вијеће Суда части по службеној дужности или на приједлог којег од учесника у поступку.
Није дозвољен приговор против одлуке о одгађању расправе.

Члан 35.

Након завршеног доказног поступка, предсједник Вијећа Суда части даје ријеч учесницима поступка. Прво говори тужилац, након тога бранилац – адвокат, па члан Kоморе против којег се води поступак.
Предсједник Вијећа Суда части може, након претходне опомене, прекинути особу која у свом излагању нарушава ред и морал или вријеђа другога или се упушта у понављања или излагања која очито немају везе са излагањем.
У записник се мора навести да је ријеч била прекинута и зашто је била прекинута.

Члан 36.

Након завршне ријечи предсједник Вијећа Суда части објављује да је јавна расправа завршена.
По завршетку јавне расправе Вијеће Суда части ће се повући на вијећање и гласање ради доношења одлуке.
Одлука се доноси већином гласова чланова Вијећа Суда части.
Вијеће суда части може засновати своју одлуку само на чињеницама и доказима који су изнесени на расправи.
Вијеће Суда части дужно је свјесно оцијенити сваки доказ појединачно и у вези са осталим доказима те на темељу такве оцјене извести закључак је ли чињеница доказана.

Члан 37.

Ако је члан Kоморе против којег се води дисциплински поступак истовремено проглашен одговорним за више повреда, може му се изрећи само једна дисциплинска мјера за све те повреде.

Члан 38.

Након заклучења расправе, односно након вијећања и гласања, предсједник Вијећа Суда части објављује одлуку.
Предсједник Вијећа Суда части ће у присуству учесника поступка прочитати садржај одлуке и образложити укратко разлоге одлуке.
Ако Вијеће Суда части не може након расправе истог дана донијети одлуку, одгодиће објављивање одлуке највише за три дана од расправе и одредити вријеме и мјесто објављивања одлуке.

3. Врсте одлуке

Члан 39.

Одлуком се захтјев за вођење поступка одбија или се члан Kоморе ослобађа одговорности или се проглашава одговорним.

Члан 40.

Одлуку којом се захтјев за покретање поступка одбија, Вијеће Суда части ће изрећи:
1. Ако је поступак вођен без захтјева подносиоца,
2. Ако подносилац до закључења расправе одустане од захтјева,
3. Ако је члан Kоморе за исту повреду већ раније донесеном одлуком проглашен одговорним.
4. Ако је наступила застара покретања или вођења поступка.

Одлуку којом се члан Kоморе ослобађа одговорности Вијеће Суда части ће изрећи:
1. Ако дјело за које се терети није повреда дужности угледа члана Kоморе, повреда Kодекса медицинске етике и деонтологије, или Статута Kоморе,
2. Ако утврди да има околности које искључују одговорност ( нужна одбрана, крајња нужда, стварна заблуда, правна заблуда, незнатна опасност дјела и слично ),
3. Ако није доказано да је члан Kоморе починио дјело за које га се терети.

У одлуци у којој се члан Kоморе проглашава одговорним Вијеће Суда части ће изрећи:
1. За које дјело се проглашава одговорним, уз навођење чињеница и околности које чине обиљежја тог дјела.
2. Kаква се дисциплинска мјера изриче.

Члан 41.

Одлука Вијећа Суда части мора се писмено саставити и доставити члану Kоморе против којег се водио поступак и Стручној служби Kоморе у року од осам дана од дана објављивања.
Одлуку потписује предсједник Вијећа Суда части.
Одлука мора имати увод, изреку и образложење.
Увод садржи:
– назив Вијећа Суда части;
– имена и презимена чланова Вијећа Суда части и записничара;
– име и презиме члана Kоморе против којег се водио поступак;
– дјело због којег се водио поступак;
– дан расправе;
– име и презиме подносиоца захтјева и браниоца.
Изрека садржи личне податке о члану Kоморе против којег се водио поступак и одлуку којом се исти проглашава одговорним за дјело због којег се водио поступак, или којом се ослобађа, или којом се захтјев за поступак одбија.
Образложење треба садржавати разлоге за сваку тачку одлуке.

4. Поступак по жалби на одлуку Вијећа Суда части

Члан 42.

Против одлуке Вијећа Суда части, члан Kоморе против којег се води поступак, односно подносилац може поднијети жалбу Извршном одбору Фармацеутске Kоморе, у року од 15 дана од дана пријема одлуке.

Члан 43.

Извршни одбор Фармацеутске Kоморе ради и доноси одлуке на затвореној сједници Извршног одбора, на основу стања у спису.

Члан 44.

Извршни одбор по жалби може донијети сљедеће одлуке:
1. Одбацити жалбу као неблаговремену или као недопуштену;
2. Одбити жалбу као неосновану и потврдити првостепену одлуку;
3. Уважити жалбу, укинути првостепену одлуку и вратити предмет на поновно расправљање и одлучивање;
4. Уважити жалбу и преиначити првостепену одлуку.

Члан 45.

Одлука Извршног одбора по жалби на одлуку Суда части у другом степену је коначна.
Одлука Извршног одбора Kоморе по жалби мора се израдити у писменој форми и доставити члану Kоморе против којег се води дисциплински поступак, односно тужиоцу, у року од 15 дана од дана доношења.

III ВРСТЕ МЈЕРА И ИЗВРШЕЊЕ МЈЕРА

Члан 46.

Против члана Kоморе могу се изрећи сљедеће дисциплинске мјере:
– опомена;
– јавна опомена;
– привремено или трајно одузимање лиценце ( увјерење за обављање професионалне дјелатности );
– престанак чланства у Фармацеутској Kоморе.
Дисциплинска мјера извршава се кад одлука постане правоснажна.
Опомену чита предсједник Вијећа.
Јавна опомена се објављује на огласној табли или билтену Kоморе.
О привременом или трајном одузимању лиценце и престанку чланства у Kомори обавјештава се:
– члан Kоморе против којег је вођен дисциплински поступак,
– послодавац код којег је запослен и
– здравствена инспекција.
За извршење мјере одговоран је предсједник Kоморе, а у случају неизвршења предсједник Извршног вијећа Kоморе.

Члан 47.

О изреченим дисциплинским мјерама Стручна служба Kоморе води евиденцију. Овјерена копија правоснажне одлуке о изреченој дисциплинској казни одлаже се у досије члана Kоморе.

Члан 48.

Опомена, јавна опомена и привремено одузимање одобрења за самосталан рад бришу се из евиденције мјера након шест година од дана када је одлука о казни постала правоснажна. О мјерама брисаним из евиденције не могу се давати ни користити подаци у новом поступку.

5. Суспензија

Члан 49.

Члан Kоморе може бити привремено суспендован – може му се привремено одузети лиценца под сљедећим условима:
1. Ако је против њега покренут дисциплински поступак због тешке повреде дужности и угледа члана Kоморе.
2. Ако је против њега покренут дисциплински поступак, а постоји вјероватност да би својим даљњим радом угрозио здравље и живот корисника услуга.
3. Ако је против њега поднесена кривична пријава због кривичног дјела учињеног на раду или у вези с радом.
4. Ако је против њега покренут дисциплински поступак због дјела који је учинио на раду под утицајем алкохола или опојних дрога.

Члан 50.

Суспензију, односно привремено одузимање лиценце, предлаже подносилац захтјева.
Одлуку о суспензији, односно привременом одузимању лиценце, доноси Вијеће Суда части у року од 30 дана од дана пријема захтјева за суспензију.

Члан 51.

Против одлуке о суспензији, односно привременом одузимању лиценце, члан Kоморе може поднијети жалбу Извршном одбору Kоморе у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Жалба не задржава извршење.
У случају да члан коморе којем је изречена суспензија, односно привремено одузимање лиценце, буде ослобођен, има право накнаде штете за изгубљену зараду од Kоморе.

Члан 52.

Суспензија може трајати до доношења правоснажне одлуке о одговорности члана Kоморе, а најдуже годину дана.

IV ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 53.

Измјене и допуне овог Правилника доносе се на исти начин као и Правилник.

Члан 54.

Овај Правилник објављује се на огласној табли Kоморе и ступа на снагу осмог дана од објављивања.

Број: 132/04

Датум: 26. 06.2004. године

ПРЕДСЈЕДНИK ФАРМАЦЕУТСKЕ KОМОРЕ РС

Прим. мр пх Јагода Радаковић, с.р.