испред Фармацеутске коморе:
-предсједник Фармацеутске Коморе Републике Српске прим. мр фарм. Јадранка Бјелаковић,
-предсједник Извршног Одбора ФКРС мр фарм. спец. Желимир Јањић,
-предсједник Комисије за утврђивање приједлога цијена здравствених услуга мр фарм. спец. Бранислава Здјелар,
-члан Комисије, члан ИО и предсједник подружнице Добој мр фарм. Снежана Мићановић,
-члан ИО и предсједник подружнице Требиње прим. мр фарм. Зорица Тасовац,
-члан ИО и предсједник подружнице Бијељина мр фарм. спец. Драгана Митрић,
-в.д. члана ИО подружнице Бањалука мр фарм. спец. Ђурђица Копања,
-в.д. члана ИО подружнице Приједор мр фарм. Ана Гвозден-Топић;
и представници највећих ланаца апотека из приватног сектора и највећих државних апотека:
-за ЗУ Моја апотека мр фарм.Биљана Травар,
-за ЗУ апотека Б-Фарм мр фарм. Сања Вучановић-Палија,
-за ЗУ Црвена апотека мр фарм. Славица Радишић,
-за ЗУ апотека Expera pharmacy мр фарм. Драгослава Вучен-Тамамовић; и
-директор ЈЗУ апотека Градишка прим. мр фарм. Свјетлана Ковачевић.
Прим. мр фарм. спец. Милан Кубат из ЈЗУ апотека Приједор због службеног пута није био у прилици да се одазове позиву.
Предсједник Јањић је поздравио присутне и навео да је састанак сазван с намјером да се заузме заједнички став о даљим корацима које ће предузимати Фармацеутска комора у вези са најавом да ће са увођењем Интегрисаног Здравственог Информационог Система (ИЗИС) од 2021. године Фонд здравственог осигурања РС (ФЗО) престати да апотекама плаћа услугу обраде рецепта која са ПДВ-ом износи 1,43 КМ по рецепту.
Предсједница Бјелаковић је истакла да је основни проблем што је садашња услуга окарактерисана као административна (услуга обраде рецепта), а не као здравствена услуга коју спроводи фармацеут као здравствени радник, и да је потребно увести ову услугу у систем здравствених услуга, а да онда треба преговарати о њеној цијени.
Сви присутни су се сложили са констатацијом да издавање лијека на рецепт захтјева низ комплексних радњи и уз њих везаних трошкова, те да је тренутна класификација као „обрада рецепта“ неодговарајућа. Такође укидање услуге би у садашњим условима значило да апотека нема никакву зараду на лијековима издатим на рецепт, а због нередовног плаћања од стране Фонда практично и сада кредитира исти.
Представници највећих ланаца апотека Моја апотека, Б-фарм, Црвена апотека и апотеке Експера су изнели ставове у име својих установа да сматрају да услуга не само да не сме да се укине већ треба да се повећа на минимално 2,08 КМ – што би према студији из 2017. коју је урадио експертски тим са Економског факултета Универзитета у Бањој Луци била цијена потребна да апотеке послују са само 5% добити.
Такође је истакнуто да би, због прописивања тромјесечне терапије на једном рецепту, требало пронаћи начин надокнаде по издатој кутији лијека а не само по рецепту.
Директорка ЈЗУ апотеке Градишка, мр Ковачевић, изнела је податке анализе спроведене за потребе своје установе, урађене непосредно прије студије Економског факултета, према којима би услуга требало да буде чак и већа: 2,34КМ.

Закључци овог састанка су да је поменуто укидање накнаде за издавање лијекова на рецепт неприхватљиво за све апотеке, и у приватном и у државном сектору; и да би требало ангажовати адвоката, добро упућеног у проблематику и прописе Фонда здравственог осигурања Републике Српске, и закључити којим путем услугу уврстити у здравствене услуге. Услуга би такође требало да буде преименована у “услуга издавања лијека на рецепт и савјетовања“.
Договорено је такође да ће Комисија за утврђивање приједлога цијена здравствених услуга и руководство Коморе обавјештавати учеснике састанка и чланство о предузетим активностима, као и да се у разговорима са ФЗО РС које поједине установе могу имати увијек истичу усаглашени захтјеви како би што лакше дошло до прихватања јединствених ставова струке.